Dabar koji je govorio istinu
Nisam neko ko je redovan u bavljenju svojim mislima, ali sam neko ko je fanatično prisutan. Razmišljala sam o tome da li danas da kažem nešto ili da ćutim. Da li da napišem ili progutam slova zajedno sa tečnim nezadovoljstvom. Mogu da kažem da imam jake glavobolje, jer napolju pada kiša, oktobar mesec je. Isto tako mogu da kažem da sanjam crno-bele snove i da mislim da sam u prošlom životu bila mandarina. Mislite li da sam ozbiljna, normalna, inteligentna? Pitam Svakoga, a ne želim da znam šta Svako od Vas šapuće u sebi dok crta odgovor. Preispitujem svoju ravnotežu, dvoumim se koja je noga leva a koja desna i koja če me pesma podsetiti na Pariz.
Desilo se jednom u jednoj dalekoj Zemlji, blizu mog rodnog grada… Niko nije znao zašto. Svi su ćutali i čekali da se pojavi, ali to se nije desilo. Jedino je dabar iz šume, nadomak moje kuće znao istinu. Nisam mu verovala, no nisam bila jedina. Većina je mislila da to sve govori, jer tako oštri zube. Bio je vrlo čudan dabar. Pokušao je da ih uveri da čovek obučen u oblak jednostavno neće doći. Mogao bi možda da ih iznenadi i pojavi se go, ali, ne ni to se neće desiti. Svašta im je prolazilo kroz glavu, svi su imali jednu glavu, zajedničku. Pomislili su čak i da se razboleo od hladnoće, jer je dabar izglodao sva drva na Zemlji. ja sam znala da to nije slučaj, jer je taj dabar prezirao drva. Voleo je smokve.
Šta mislite, zašto se čovek nije pojavio?
Sloboda
Hipnotisan je bio.
Nije mogao da čuje ni reč govora.
A bio je vrlo važan govor.
Dosta njih je došlo, ali trg se polako praznio.
U njegovoj glavi zvona.
Povukla ga je za rukav, blenuo je u stub ispred sebe.
Prešla je raskrsnicu sa njim.
Uputili su se tamo.
Hodala je i mislila o tom važnom govoru.
O slobodi!
Pogledala je u njega, pevušio je nešto.
Rekao je da ne voli aplauze,rasplaču ga.
Jednom su ga ostavili, nije znao zašto.
Došli su do klupe.
Držao je govor.
Njoj.
Stajala je baš tu.
Hipnotisana, ali živa.
Čula ga je.
Rekao je, sloboda!
To imaš samo ako umeš da prepoznaš.
Dan-Noć
Dan.
Ti ćutiš.
Ja kažem, treba da otvorimo vrata.
Noć.
Ti kažeš, treba da otvorimo vrata.
Ja ćutim.
Otvorena sam.
Zar, Zašto, Znam
Ne umem da sakrijem… ne želiš da pronađeš. Šapatom, rekla si mi za svoju novu ulogu.
Jesam li zaustavila kretanje čestice koja krvari na tvom dlanu, dok ti lažeš senku preko puta, onog dela tebe koji peva.
Ne verujem u osmeh. verujem u plač, jer to je prvo što radimo kada se rodimo.
Rekla si tom biću što pliva bez glave po ledenoj vodi, rekla si… da sam ja zavezala tvoje ruke u čvor.
Zar?
Ne umem da govorim… ne umeš da čuješ. Pokretom otpale ruke pokazuješ mi to mesto.
Jesam li bila tamo, na tom mestu gde oblak možeš da zagrizeš toliko jako… da osetiš
bol svih onih koji nemaju više vremena. Ne verujem u izgovorenu reč, jer to se Djavo igra Abecede.
Dala si tom biću moje uže… bez pitanja. Naučila si ga da napravi savršenu omču.
Zašto?
Ne umem da hodam… ne želiš da staneš. Poklonila si mi jedno oko, putuješ.
Na to mesto gde se moj strah plaši samoga sebe, dok ti podlo “vodiš ljubav” sa Mrakom.
Pitala si me da li želim da vam se pridružim… Poželela sam da Mrak nestane.
Ali, on je već bio u Tebi.
Znam.
Svi znamo Francuski, zar ne?!
Ce n’etait pas moi
C’est quelq’un d’autre qui mourrait si lentement
C’est quelq’un d’autre qui aimait ces couleurs dans son sourire
Ce sont les mains de quelq’un d’autre qui etaient si lourdes
Et ce sont les mots de quelqu’un d’autre qui etaient furieux
Et dont les essais etaient ridicules…
C’est quelq’un d’autre qui essayait d’enlever cette terre de soi et de respirer profondemment
Ce n’etait pas moi!
C’est quelq’un d’autre qui inventait les personnages, les espaces et les mondes
C’est quelq’un d’autre qui pensait que le temps etait fait de gomme
C’est quelq’un d’autre qui tombait sur ses propres mensonges
Et inventait depuis longtemps les traces effacées.
C’est quelq’un d’autre qui rencotrait des gens qui portaient son visage.
Mais ce n’etait pas moi!
C’est quelq’un d’autre qui souhaitait disparaitre,
Au meme moment que ses souvenirs devanaient suffisamment forts
Pour qu’il puisse se liberer de la paleur de mes yeux.
C’est quelq’un d’autre qui a senti la pluie sur sa peau,
Cette pluie qui l’a tant attristé
C’est quelq’un d’autre qui connaissait le secret ? cause du quel son ame se cachait quelque part sous l’aile d’un etranger
Non, ce n’etait pas moi!
Je souhaitait juste faire des cauchemars
Et si je n’avais pas glissée en tombant cette nuit de janvier
Et si je n’avais pas glissée en tombant cette nuit de janvier
