~ Koraci ~
Bilo je to retko vrelo letnje veče u gradu Petropolisu. Večeri su, iako je leto, zbog visokih zgrada koju su skrivale i bacale senku na ulice, obično hladne. Ali ovo je bilo naročito sparno, vazduh je bio suv, gotovo zagušljiv. U takvim uslovima, grozničave zapare i prave letnje žege, stanovnici ovog velikog grada su izašli na ulice u bezuspešnoj potrazi za osveženjem. Ulice su bile prepune građana. Svi su se gurkali, kuškali, na to odvraćali psovkama, pljuvanjem, posle bi nastavljali svoj dugačak put ka kakvim bilo mestom pod mesečinom, no, on bi se uvek završavao …
Baš tu, među tom gomilom jadnog, iznurenog sveta, našao se on, po prvi put posle bog-zna koliko vremena, na vrelim ulicama gradskog asfalta. On – Petar Petrović.
Sviđa mi se, odlično napisano.
Petropolis - glava I
