impossiblesmurf:

Katarina je stajala u zadimljenoj sobi sa malom Nađom u rukama i grčevito se svađala sa ostalim ženama. Njen muž je bio na tri koraka i pospano posmatrao.

Katarina beše u pravoj jarosti. Obrazi su joj bili rumeni kao cvekla, oči joj sevahu. Ona se raspravljala i borila sa svima, glasno vičući i levom, slobodnom rukom preteći. Katarina je bila lepa čvrsta i nadasve gorda dvadesetdvogodišnja devojka duge crne kose svezane u rep, čvrstog držanja i energičnog hoda. Mala Nađka, njena ćerka, je imala tek deset meseci i u ovaj mah je iz sveg glasa plakala preplašena majčinom vikom. Njen muž, Nikola, je bio dvadesetčetvorogodišnjak, bivši student Elektro-tehnike, koji je pre godinu dana napustio fakultet kako bi obezbedio hranu i smeštaj svojoj porodici radeći najteže fizičke poslove na gradilištima.

Sva njihova beda mogla se opaziti samim pogledom na njihove iscepane, stare stvari, uflekane, nekoliko puta zakrpljivane. Oni su već godinu i po živeli u jednoj iznajmljenoj sobici iz koje ih sada izbacuju zbog neplaćene kirije.

Kartina se zbog toga žustro svađala i molila nemilosrdnu gomilu. Nikola nije imao snage.

- Šta vi mislite?… Ne možete tako. Ne dam! … Ah, molim vas nemojte. Pa, gde ćemo? Nađica je mala. Tek deset meseci. Zar na ulicu? – čas je vikala, čas tužnim glasom molila Kaća.

- Nego, na ulicu, na ulicu! – zavapi jedna debela žena.

- Šta vam možemo, što ne plaćate na vreme. Kako svi drugi mogu? – zaskiči druga, žgoljava starica.

- Ma ćuti ti prosta krmačo i ti kosturašo… Šta vi znate o nama?… Ah, kad vas dohvatim, sve ćete mi platiti… Ali, molim vas još samo jednu nedelju… – i ona nežnim, milim pogledom punim tuge, iscrpljenim, iskidanim, izmučenim očicama pogleda na svoga muža.

Ona je tražila pomoć, tražila podršku, zaštitu i ljubav. Nikola to u ovom trenutku, nije mogao da joj pruži. Bio je umoran, iscrpljen, pospan od života. Kapci su mu do pola prekrili otupele crne, nekada kestenjaste a sada crne oči. Lice mu beše bledo kao u samrtnika. On samo obori pogled, priđe uze Nađu i izašavši napolje sede na stepenište da čeka ishod.

Katarina je sve više besnela.

- E, sad ćete videti kokoške jedne… – i poče ih šamarati sve odreda i čupati za kosu.

Like.